Dragan Todorović
Ukoliko niste pravnik ili pravnica, veliku većinu nepregledno dugih ugovora i saglasnosti koje potpisujete ne čitate. Pravni jezik je komplikovan i dosadan. Da li je stvarno tako? Da, ali se može objasniti tako da ga razume i dete.
Kad svoj posao opisujem desetogodišnjim nećacima, oni kažu da sam bledi kancelarijski miš, neprestano uronjen u papire i računar. A to nije daleko od istine. Moj posao su čitanje, analiziranje i traženje rešenja. To mi se sviđa. Osiguranje, delatnost u kojoj radim, jedno je od najregulisanijih i najkontrolisanijih područja.
Pravo nije sve, ali mi puno znači
Iako na poslu imam već gomilu zadataka, a uz to zamenjujem i koleginicu koja je na porodiljskom odsustvu, kao diplomirani pravnik odlučio sam se za nastavak studija na Pravnom fakultetu u Beogradu. Upravo sada, kada sam našao vremena za čitanje beletristike, ponovo sam zatrpan stručnim knjigama. Bez obzira na to, ipak se ponekad posvetim i nečemu drugom. Doduše, trenutno se sportom bavim uglavnom na televiziji, ali moj takmičarski duh, koji sam kao student ispoljavao u košarci, još uvek nije zaboravljen. S prijateljima volim da učestvujem na kvizovima koje organizuju u lokalnim kafanama i koji su postali pravi hit.
Strastveni pravnik kome je bliska kultura Triglava
Odnosi među nama su predivni. Kad sam pre nešto više od dve godine došao na ovaj posao, osećao sam se nadasve dobrodošlim. Istovremeno sam od početka bio svestan da me čuju i uvažavaju. Uvek sam osećao da mi saradnici veruju. Upravo to je bitno doprinelo tome da mogu da sačuvam svoju samouverenost. Ono što mi se čini bitnim jeste to što sam odgovoran prema saradnicima, preduzeću i partnerima, da naša komunikacija bude ažurna, da smo prilagodljivi. Da budemo proaktivni, da nam nije stran multitasking i da smo korektni u odnosu na kolege. Svestan sam da ako ne obavim svoj posao, cenu će platiti saradnik. Ja sam čovek koji ne prebacuje odgovornost na druge.
Triglav je poseban
Odnos prema zaposlenima u „Zavarovalnici Triglav” ne može se porediti s kulturom koja vlada u drugim preduzećima u našem regionu. U „Triglavu” su razumevanje zaposlenih i posvećivanje njihovim potrebama na veoma visokom nivou, a istovremeno se stvarno pridržavamo toga da nikada ne stvaramo nepotrebnu paniku. Vrlo retko je nešto hitno od danas za sutra. Naravno da se dešava, ali to nije pravilo. I to je stvarno veoma vredno. Deo dobrog osećaja je u Bosni i Hercegovini, naravno, kafa. Sa saradnicima se često srećemo na kafi (moja mora biti prava turska crna, bez šećera i mleka).
A sada zapravo
Šta uopšte radi pravnik u osiguravajućem društvu? Moja prva misao bila je da pomaže da se napišu uslovi za osiguranja. Ali su u Banjoj Luci za to odgovorni drugi. Ja pripremam preporuke, izveštaje i upozorenja i pre svega mnogo komuniciram sa svim zaposlenima. Meni se obraćaju svi, najčešće rukovodstvo. Kolegama objašnjavam i osmišljavam rešenja pravnih problema ili komplikacija, na koje nalete u dokumentima i koje ne umeju sami da protumače. Savladavam pravne izazove društva, i sporove o nekretninama. Vodim računa da preduzeće deluje u skladu sa smernicama usklađenosti. Pre svega sam pravna podrška direktorima, izvršnom odboru i nizu drugih odbora čiji sam član. Možete me sresti i u revizorskom i disciplinskom odboru, gde sam zapisničar i podrška sazivanju sednica tih odbora. U radu mi pomažu proaktivnost i sopstvena inicijativa, koje nisu bile tek tako izabrane za kompetencije godine u Grupi „Triglav”. Pomažu nam da pomoću smisaone strategije ostvarujemo ono za šta znamo da je dobro za nas i za preduzeće.
Mit o zanimanju pravnika u osiguranju
Sigurno je mit da smo mi pravnici preozbiljni i dosadni. Neki možda jesu, ali teško to mogu reći za sebe. Uvek se što više trudim da na jednostavan način objasnim ono što moraju znati svi. Trudim se da saradnike ne opterećujem nepotrebnim podacima i da ne moraju da gube vreme na stvari koje nisu njihov posao. Ne želim da im komplikujem život. Ali ipak moraju da poznaju neka pravna pitanja. Tada je dobrodošlo i ako razumeju zašto je nešto potrebno.
Najviše mog posla je povezano s tim da upravi, odnosno rukovodstvu, savetujem kako da u preduzeću besprekorno priđu nekom pitanju ili odluci. Pre svega je važno da odgovornost ne prebacujem na druge, već da blagovremeno upozorim ako registrujem mogućnost za komplikacije, približavanje rokova i slično.
Saradnici koje savetujem su svi obrazovani i potpuno sposobni da donose odluke, ali je caka u detaljima. Ukoliko, recimo, neku odluku uprave ne koncipiramo što preciznije moguće, možda se danas u njoj neće pokazati praznine, ali sutra možda hoće. Onome koji nije pravnik možda se čini debata o razlici između reči otkaz i razrešenje bez smisla, ali pravno među njima može biti ogromna razlika.
Mogu reći da sam ja kao jedna vrsta vidovnjaka, samo što u rukama umesto karata držim primenjene i nove zakone i propise koji se često menjaju, a pritom duboko poznajem delatnost osiguranja. Kad sve to stavim na sto, umem da razaberem trenutno stanje, ali i mogući razvoj događaja i komplikacija u budućnosti.
O svemu moram znati ponešto
Upravo tu leži odgovor zašto su nam potrebni pravnici. Da nema nas, to bi moglo imati izuzetne finansijske posledice po Grupu. Svaka neusklađenost – bilo u preduzeću ili u njegovom odnosu s partnerima – može biti bolno kažnjena gubitkom finansijskih sredstava, a što je često i gore, okrnjenim ugledom. Zato je za očuvanje poslovanja i ugleda „Triglava” od ključnog značaja da se na svaku potencijalnu komplikaciju odazovemo bez odlaganja i sa najvećom ozbiljnošću.
Naime, Grupa „Triglav” u celom regionu uživa veliki ugled. Ništa čudno. Ne samo što vrlo striktno prati lokalne zakone i propise, već se i u državama koje još nisu u Evropskoj uniji pridržavamo propisa koji važe za članice. Tako, recimo, u Bosni i Hercegovini već poštujemo propis GDPR o zaštiti podataka, koji je neuporedivo stroži od lokalnih odredaba. Možda ćemo upravo zato u regionu imati znatno manje problema sa pristupanjem EU u odnosu na druga preduzeća, koja to još ne uvode.
Prilika da mogu da savetujem znači da moram znati ponešto o svakoj oblasti. Zbog toga se učenje za mene nikad ne završava. Uvek postoji nešto novo. Novi zakoni, nove regulative, nove oblasti koje treba upoznati. Čak i veštačka inteligencija već ulazi u svet prava. Nedavno su u Brazilu ChatGPT-ju dali zadatak da sačini predlog zakona. Niko od onih koji su ga pročitali nije utvrdio da ga nije napisao čovek, a zakon je usvojen.
Zbog brzih promena situacije na tržištu i te kako su korisna upravo iskustva mojih kolega iz drugih zavisnih preduzeća, s kojima se redovno sastajem i savetujem. Razmena znanja je ključna, takođe i radoznalost, pa makar to bilo za „suvoparno” pravo.
Dragan Todorović, pravnik i samostalni stručni saradnik za sekretarske i opšte poslove u „Triglav osiguranju”, Banja Luka
Objavljeno 2024. godine
