Učenje i zdravlje

8. 11. 2017


 

Nedelja celoživotnog konstantnog učenja obeležava se u sedmici od 2. – 8. novembra. Radi se o UNESCO-ovoj inicijativi pokrenutoj 1999. godine, a svake godine obeležava se u brojnim zemljama sa ciljem skretanja pažnje javnosti na učenje tokom čitavog života, odnosno afirmacije kulture učenja.
 

Celoživotno učenje odnosi se na "svaku aktivnost učenja tokom celoga života radi unapređenja znanja, veština i kompetencija u okviru posebnog, građanskog, društvenog ili profesionalnog delovanja pojedinca". 
 

Koncept celoživotnog učenja zamisao je učenja u svim životnim razdobljima (od rane mladosti do starosti) u formalnim i neformalnim oblicima. Za koncept celoživotnog učenja najčešće se vezuju ciljevi ekonomske prirode, na primer postizanje veće konkurentnosti i mogućnosti zapošljavanja.

Međutim, učenje ima snažan učinak i na socijalnu, i psihičku komponentu zdravlja.

Pod psihičkim (mentalnim) zdravljem podrazumevamo skladno funkcioniranje u svim životnim okruženjima: porodici, obrazovnom okruženju, profesionalnom okruženju, lokalnoj zajednici. Mentalno zdrava osoba oseća se zadovoljno i srećno, pozitivno doživljava sebe, ponaša se primereno, uklapa se među druge i može da se nosi sa zahtevima koje se pred nju postave.
 

Predpostavka dobrog mentalnog zdravlja je usklađen razvoj na intelektualnom, emocionalnom, socijalnom i zdravstvenom planu.
 

Proces učenja kroz razvijanje individualnih potencijala, unapređenje misaonih procesa i sposobnosti pamćenja, razvijanja koncentracije i organizacionih sposobnosti, ostvarivanja osećanja zadovoljstva, ispunjenosti i samopoštovanja ima izrazito pozitivni učinak na mentalno, ali i celokupno zdravlje pojedinca.

Dobrobiti učenja leže i  u aktivnoj ulozi pojedinca u društvu.

Društvena uključenost i stvaranje socijalnih mreža, posebno one utemeljene na  „pozitivnoj osnovi“ kao što je učenje, važni su preduslovi zdravlja i prema brojnim istraživanjima jedan od ključnih uslova za dugačak životni vek.
 

Učenje predstavlja napredak, razumevanje, širenje područija znanja, osnaživanje vlastitih sposobnosti i veština, osnaživanje u upravljanju vlastitim postupcima kako u privatnom tako i u  profesionalnom životu.
 

Ekonomska dobrobit koju učenje kroz obrazovanje potencijalno donosi, takođe je jedan od preduslova mentalnog zdravlja. Mogućnost ostvarivanja kvalitetnijeg života i veća mogućnost životnih izbora sigurno doprinose zdravlju, ličnom i profesionalnom zadovoljstvu.
 

Važno je napomenuti da se pojam celoživotnog učenja često poistovećuje s izrazom celoživotnog obrazovanja. Međutim, ti pojmovi nemaju jednako značenje. Obrazovanje podrazumeva samo formalno učenje a učenje je širi koncept koji uključuje i i spontano i samostalno sticanje znanja, izvan organizacije. Možemo da učimo tokom čitavog života, bez obzira na  godine, okruženje ili oraganizaciju.

Kako učenje utiče na mozak?

Učenjem se stvaraju novi neuronski putevi, a ponavljanjem utvrđuju stari. Istraživanja pokazuju da je mozak „neuroplastičan“ tokom celog životnog razdoblja, odnosno da učenje i misaoni procesi i u starijoj životnoj dobi rezultiraju stvaranjem novih neuronskih puteva. Na taj način mozak ostaje „u funkciji“ i održavamo njegovo zdravlje. Drugim rečima, ono što koristimo ne propada!
 

Dakle, preporuke su:

  • učenje neka vam bude celoživotna aktivnost;
  • šta god da učite - dobro je. Može to biti bilo koja nova aktivnost, veština ili hobi;
  • učenje novih jezika jako je dobro za razvoj naših neurona;
  • rešavajte ukrštene reči, matematičke zadatke;
  • koristite posebne internet aplikacije namenjene upravo očuvanju zdravlja mozga kroz rešavanje zadataka;
  • čitajte barem pola sata dnevno;
  • slušajte muziku-ona unapređuje važne neuronske puteve našeg mozga i opuštajuća je;
  • naučite neki novi oblik fizičke aktivnosti.

 

Sir Francis Bacon, engleski filozof, pravnik i državnik, jedna od vodećih osoba na području filozofije i metodologije u nauci je na prelazu iz renesanse u moderno doba, rekao je: “Znanje je moć“. No, znanje nije „samo“ moć. Znanje predstavlja i  sklad, uravnoteženost i kvalitet života. Zato učite: organizivavno, samostalno, u grupi, spontano, u pauzi. Zbog potrebe, zadovoljstva, užitka, spoznaje. I nemojte prestati.

 

Članak izražava stavove autora, i ne nužno i stavove Triglav osiguranja a.d.o. Beograd

 

Autorka teksta: Ana Puljak, dr. med., spec. javnog zdravstva, načelink Odeljenja za promociju zdravlja

Ana Puljak, doktor medicine, specijalista javnog zdravlja od 2011. godine vodi Službu za promociju zdravlja u Službi za javno zdravstvo Nastavnog zavoda za javno zdravlje “Dr. Andrija Štampar“. Završila i međunarodnu školu promocije zdravlja, zatim edukaciju za rad s osobama rizičnog ponašanja . Trenutno i na drugom stepenu edukacije iz kognitivno-bihevioralnih terapija. Urednica e-časopisa za javno zdravlje.

Tekst preuzet sa triglav.hr.

 

 

Share on Google+