Aninih deset zapovesti koje bi trebalo slediti na putovanju

17. 11. 2017

RADI, ŠTEDI, PUTUJ.

Zvuči tako jednostavno. Verovatno zato što i jeste jednostavno, ali nije lagano.

Najčešći komentar koji čujem od ljudi je “Ti si takva srećnica! I ja bih putovala, ali nemam novca za putovanja.”
 

Uvek me malo naježe takve reči jer nisam sretnića i nije mi se posrećilo da vodim život koji vodim. Radila sam i dalje radim kako bih živela onako kako želim. Nazivanje tuđih ostvarenja srećom je unapred izgubljena prilika da i sam kreiraš život kakav želiš. Sam sebi oduzimaš moć... jer zašto bi radio na svom ostvarenju ako je sve samo stvar sreće?!
 

Sreća je kada prilika sretne pripremu. Ne možeš da utičeš na priliku, ali možeš da utičeš na pripremu. Radi i štedi – kod kuće ili na putu. Što pre pripremiš teren za putovanje, pre ćeš prepoznati priliku za putovanje.
 

Osim pripreme, i moji prioriteti su postavljeni malo drugačije. Jedan od prioriteta su mi putovanja i na njih trošim većinu svog novca.
 

Stoga ćete me me na fotografijama često videti u istoj odeći, bez veštačkih noktiju,veštačkih trepavica ili šminke, s par sedih u kosi jer se ne farbam već godinama. Čisto iz razloga zato što mi to nije prioritet. Nećete me videti s mobilnim, koktelom ili bocom piva u ruci jer mi to već godinama nisu prioriteti na koje želim da trošim svoje vreme i novac. Videćete me s blago preplanulim tenom od sunca, nekim voćem u ruci, kojom borom od godina i s velikim osmehom - jer živim ono što mi je trenutno prioritet, bez kompromisa.



 

“Blago tebi, ja nemam novca za putovanje.”
 

Velika je verovatnoća da imaš dovoljno, samo ih trošiš na druge stvari koje su ti veći prioritet od putovanja. I nema tu ništa loše.

Svatko troši na ono što ga veseli.
 

Zahvaljujući internetu, danas se mogu pronaći rešenja za minimalne budžete, u obliku: Couchsurfinga, WWOOF-inga, Helpx-a, Workawaya, Housesittinga, različitih volonterskih zadruga ili malih samoodrživih komuna, itd. Putovanja već odavno nisu samo stvar budžeta već mindseta i prioriteta.
 

Činjenica je da su ljudi putovali i pre interneta i da je moguće sanći se i offline, bez gore navedenih internet stranica. U svoje zadnje 4.godine putovanja radila sam ukupno 14 poslova, što online, što offline kako bih mogla da nastavim da putujem. Radim i sada, dok pišem knjigu na malom ostrvu usred Pacifika.
 

Veći problem od nemanja novca je strah i komfor. Mnogi nisu spremni mesecima da kampuju u inostranstvu, neprijatno im je da stopiraju, ne osećaju se prijatno da rade manuelne poslove ispod njihove nivoa obrazovanja, sram ih je šta će im reći poznanici, boje se kako će se snaći, neizvesnosti, novih ljudi i neplaniranih situacija. Maštaju o velikim platama koja će im pasti s grane ili bogatoj ženi/frajeru s kojim će putovati po svetu u luksuzu. I tako im celi život prolazi u maštanju, dok ja ispadam sretćica.
 

Radi, štedi, putuj.

Lepo je i jednostavno, ali nije lagano.

 

Navedeni tekst odraz je mišljenja i iskustva tekstopisca i ne odražava stavove Triglav osiguranja d.d.

 

Autorica teksta: Ana Bakran

Ana Bakran opet piše za nas i sve vas koji vole da putuju!
Ana je iskusna putnica koja je autostopom iz Zagreba stigla do Bora Bore te pritom posetila 25 zemalja i proputovala 70.000 km koristeći razna prevozna sredstva.

 

Trenutno se nalazi na pacifičkom otoku Hiva Oa gde piše knjigu o zadnje četiri godine života na proputovanju.

U novoj nedeljnoj kolumni Ana će nam predstaviti svojih deset zapovedi za putovanja.

 

 

Share on Google+